Osporavanje zatvorske kazne
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Pravni fakultet

S A D R Ž A J
Uvod..........................................................................................................................................2
Tretman osuđenika.....................................................................................................................4
Kritike „Filozofije tretmana“.....................................................................................................5
Osporavanje kazne zatvora........................................................................................................7
Negativan uticaj na osuđenika...................................................................................................7
Osuđenička zajednica...............................................................................................................10
Trajanje kazne..........................................................................................................................10
Jedna ili više vrsta kazni zatvaranja.........................................................................................10
Prenatrpanost zavoda i cena izvršenja......................................................................................11
Zavodske pobune i nasilje među osuđenicima.........................................................................11
Problemi postpenalne pomoći..................................................................................................12
Zaključak..................................................................................................................................13
Literatura..................................................................................................................................14
Uvod
Uvođenje u sistem krivičnog zakonodavstva kazne lišenja slobode, zahtevalo je obrazovanje posebne ustanove, gde će se ona izvršavati, tj. ustanova zatvora.
Institucija zatvora, međutim, bila je poznata i od ranije, ali sa sasvim drugom namenom. Naime, zatvori su krivično – pravne ustanove, poznate još u pisanim izvorima kineske, indijske, jevrejske, asorske, vavilonske, persijske, egipćanske i rimske istorije. U zajednicama starog veka, zatvori su služili kao ustanova za privremeno čuvanje osuđenika i mesto izvršenja kazne (smrtna i telesna). Njihova funkcija, ni u srednjem veku, nije bitno promenjena, ali, s izvesnim nagoveštajima izdržavanja kazne lišenja slobode. U stvari svi ti zatvori, kao i kazne tog vremena, bili su izraz ceremonijalne prakse i moći monarhijske vlasti.
Krajem srednjeg veka, zatvori, pored ove sporadične funkcije, dobijaju i novu namenu. Prvim zatvorom, namenjenim za ograničenje kretanaj ljudi na određenom prostoru, smatra se londonski Brajdvei (Bridwell), osnovan 1533. godine, nazvan po dvorcu, u kome su ljudi zadržavani radi navikavanja na rad. Zatvor je osnovao engleski kralj Edvard VI.
Međutim, prvi zatvor, gde su, pored vagabunda, smešteni i kriminalci, formiran je u Nemačkoj 1577. godine, a među najstarijim zatvorima, bio je amsterdamski „Rasphuis“ iz 1596. godine i „Spinhuis“ iz 1597. godine. Njihova osnovna namena bila je boravak maloletnih prestupnika, prosjaka i skitnica.
Početkom XVIII veka, postepeno se osnivaju ustanove popravnog karaktera. Tako, 1703. godine, Papa Kliment XI, osniva zavod za decu, pri bolnici Sveti Mihajlo, u Rimu. 1759. godine od strane Marije Terezije u Milanu, osniva se popravni dom sa 140 ćelija, a u Holandiji, Viktor Viler 1775. godine otvara sličnu instituciju, koja je, u to vreme, uzimana za uzor modernog shvatanja popravne funkcije zatvora.*
Od nastanka, do danas ova kazna je prošla kroz mnoge transformacije, ali su, bez obzira na deklatorni cilj kažnjavanja, njeni ciljevi bili:
zaštita društva izolacijom prestupnika
kažnjavanje
resocijalizacija
obezbeđenje da neke druge sankcije budu izvršene.**
Zaštita društva izolacijom prestupnika – smatralo se da se bar za vreme , dok se prestupnik nalazi u ustanovi, oni izvan zidina, bezbedni.
Apsurd je da čak ni taj cilj ne mora biti ostvaren, jer mogućnost komunikacije tih lica sa spoljnim svetom omogućava da najteži prestupnici i dalje mogu voditi neke kriminalne aktivnosti iz same ustanove.
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com